Vitamin B17 – dejstvo kod najtežih bolesti

Pacijenti u terminalnoj fazi bolesti koji su dobijali vitamin B17 pokazali su visok procenat oporavka, tvrdi mr Edvard Grifin. Ovaj vitamin je prvobitno otkriven u gorkom bademu, da bi se kasnije ispostavilo da su najveće
koncentracije u semenkama kajsija.

RAK je bolest koja nije uzrokovana nekom zagonetnom bakterijom, virusom ili toksinom, već ga uzrokuje avitaminoza, do koje dolazi usled nedostatka “neke esencijalne (ključne) hranljive materije u ishrani savremenog čoveka”. Ta esencijalna materija je identifikovana kao vitamin B17, koji se u svom prečišćenom obliku, poznatom kao laetril, koristi za lečenje karcinoma.

 

Ovu smelu tvrdnju prilikom nedavne posete Beogradu izneo je mr Edvard Grifin, američki autor knjige “Svet bez raka”, koja zapravo predstavlja opsežnu priču o vitaminu B17 i njegovom pozitivnom delovanju kod obolelih od ove opake bolesti:

Hunza B17

– Višegodišnja iskustva sa američkim pacijentima u terminalnoj fazi bolesti koji su dobijali leatril u klinikama gde su lečeni, pokazala su da se visok procenat oporavio. Međutim, problem široke primene ovog sastojka vitamina B17 je u postojanju dva zvanična stručna stanovišta. Jedno zastupaju stručnjaci sa tvrdokornim stavom, koji insistiraju na hirurškom lečenju tumora i primeni radio i hemioterapije. Alternativan pristup oličen u terapiji vitaminu B17 ne prihvataju. Iskustva su, međutim, pokazala da se tumor, bez obzira na navedene metode lečenja ponovo vraća. Sa druge strane, lekari koji prihvataju alternativni pristup, izraslinu posmatraju kao simptom i traže odgovor zašto je do njene pojave došlo. Njima je veoma važno da saznaju kakav životni stil pacijent vodi, kako se hrani, da li je srećan, jer smatraju da su to ključni momenti za zdravlje ili bolest određene osobe. Pojavu raka, zapravo, ne uzrokuje određen razlog, već on predstavlja manifestaciju nekog nedostatka u organizmu, tačnije nedostatak vitamina B17.

Pojašnjavajući usvojenu tvrdnju, dr Grifin se poziva na biohemičara dr Ernesta Krebsa, koji je još 1952. godine u San Francisku otkrio da se iza zloćudne bolesti krije nedostatak ove neophodne komponente u ishrani. Reč je o jedinjenju koje se u prirodi javlja kod više od 1.200 vrsta jestivih biljaka, a praktično su dostupne u svakom delu sveta. Jedinjenje se pretežno nalazi u semenkama gorkog badema, trešnje, breskve, šljive, u kukuruzu, semenu lana, prosu… Nakon nekoliko godina istraživanja dr Krebs je uspeo da izoluje novi, izuzetno značajan vitamin, vitamin B17, kome je dao ime laetril.

Vitamin B17 je zasigurno otkriće koje budi nadu. Njegovim mogućnostima bavili su se brojni naučni timovi, ali Slide 4zbog žestokog opiranja farmaceutske industrije, rezultati nikada do kraja nisu obelodanjeni. Čak, naprotiv, pacijenti i porodice su izjavljivali da im je zabranjivano da u terapijske svrhe uzimaju preparate prečišćenog vitamina B17. U beznađu bolesti neki su ipak odlučivali da se ogluše o zabrane lekara i počinjali da uzimaju preparate. Nakon određenog vremena, oporavljeni su se vraćali normalnim aktivnostima i životu. Na kraju krajeva, postoje svedočenja izlečenih pacijenata koji potvrđuju efikasnost vitamina B17.

Mr Grifin ističe da su mnoge svetske kulture potvrdile uspešnost vitaminske terapije leatrila, odnosno amigdalina, kako se B17 još naziva. Navodi primere naroda smeštenog između Pakistana, Indije i Kine. Bez obzira na siromaštvo, njihovo pravo bogatsvo je zdravlje, dugovečnost i vitalnost. U ovim krajevima ljudi hranu obogaćuju jezgrima od kajsija, koje se smatra najboljim izvorom vitamina B17. Od semenki iz koštica presuju hranljivo ulje, i koriste ga ne samo za hranu, već i za spoljašnju upotrebu. Osim toga, u obilatim količinama koriste povrće, heljdu, proso, seme lucerke, proklijale mahunice i razne druge sitne plodove. Tako da su oni sa vitaminom B17, snabdeveni svakodnevno. Ovo nije usamljeni primer, već je karakteristično i za Himalaje, Aljasku, kao i sve druge izolovane narode koji konzumiraju hranu siromašnu saharidima, ali zato bogatu biljnim proteinima, mineralima i vitaminima, među kojima posebno prednjači vitamin B17. Njihova ishrana je 200 puta bogatija ovim vitaminom u odnosu na razvijeni svet.

U svakom slučaju, treba izbegavati rafinisani šećer i brašno, gazirana pića, mlečne proizvode, jer ove namirnice jačaju kancer i mikrobe u ćelijama kancera. Treba izbegavati i transmasne kiseline, kao što je margarin, pomfrit, zatim aspartam, odnosno veštački zaslađivač dijetetskih napitaka, višemasna nezasićena ulja, kao i ulje kukuruza. Hrana koja direktno smeta u terapiji protiv raka treba da se izbegava, a alkohol i kafa su na listi najnepoželjnijih. Tu su i namirnice koje ometaju i iscrpljuju imuni sistem, kao što je teletina, ćuretina i uopšte sve namirnice koje sadrže previše proteina.

Vitamin B17 se koristi i u preventivne svrhe, ali konzumiranje, zbog specifičnog sastava mora biti kontrolisano.

Tekst je preuzet sa sajta Novosti i ceo tekst možete pročitati klikom ovde.